Globalne bolesti čovečanstva, kao što je ishemijska bolest srca, angina pektoris, infarkti srca, hipertenzija koju u svetu ima skoro 20-25 odsto čovečanstva, direktno su vezane za način ishrane, gojaznost, fizičku nekativnost, pušenje, stres – kaže u intervjuu profesor dr Dragan Tavčiovski, načelnik Klinike za kardiologiju VMA. – Cilj svetskih kardiologa je da do problema ne dođe, što može da se postigne dobrom kontrolom krvnog pritiska i redovnim lekarskim kontrolama. Ali ti pregledi ne mogu da traju tri minuta, na brzinu, jer svaki pacijent je sam za sebe jedinka, nema shematizovanog lečenja. Merama prevencije možemo da onemogućimo ubrzani proces ateroskleroze, koja je danas glavni problem za nastanak bolesti krvnih sudova, srca, povišenog pritiska.

 

Da li je ateroskleroza jedini „krivac“ što se u koronarnim jedinicama nalazi sve više mlađih pacijenata?

Razlozi su poznati: brza hrana, način života, stres, pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost. Rezultat toga je hipertenzija, koja dovodi do skleroze. To su glavni razlozi. Treba mnogo više da se borimo za kontrolu pomenutih faktora rizika. Sa druge strane, ljudi u svetu aktivno vode računa o zdarvlju. Naš čovek još smatra da o njegovom zdravlju treba da se stara neko drugi, a to nije dobro. Najbolji rezulati se postižu ako svi vode računa o zdravlju – lekari treba da posavetuju, kažu šta nije dobro, a pacijenti da se toga pridržavaju, i tek tako možemo da napravimo dobre pomake.

 

Da li izloženost faktorima rizika uvek rezultira bolešću?

Izloženost faktorima rizika svakako će dovesti do problema, ali bolest neće zadesiti svakoga nego samo neke, a mi ne znamo koga. Neće se to uvek desiti u ranoj životnoj dobi, ali smo svedoci snižavanja granice. Genetika je značajna, a ljudi koji imaju porodično opterećenje kardiovaskularnim bolestima treba da se pridržavaju preporučenih zdravih načina života i ponašanja i da se redovno, periodično kontrolišu. Danas imamo veliki broj procedura koje mogu pouzdano da procene da li je u određenoj vremenskoj distanci nekome zdravlje srca i krvnih sudova ugroženo.

 

Kada mogu da se očekuju negativne posledice faktora rizika?

To je individualno, ali u većini slučajeva ozbiljniji problemi mogu da se jave već oko 40. godine.

 

Koliko činjenica da srce ne daje simptome bolesti dok nije kasno doprinosi masovnosti kardiovaskularnih oboljenja?

– Istina je da se trećina infarkta desi „na nogama“, ali to su ljudi koji prenebregavaju signale. Svaki o tih pacijenata sigurno se nije javio lekaru zbog bola u grudima i slično, sve misleći – proći će. Mislim da je zadatak nas lekara da produbimo svest o tome da svaka bolest ima svoju simptomatologiju. Moramo da obrazujemo pacijente da osluškuju sebe, pogotovo one koji su pod rizikom, da shvate da ih srce upozorava. Problem je u tome što mi te znake prirode ne umemo da protumačimo na pravi način, pa prelazimo preko njih.

 

Kako to u praksi treba da izgleda?

– Svaka aritmija koja se javi ne mora da znači da je ozbiljna, ali ako se nekome javi prvi put ili čovek oseti da mu srce preskače, davi ga i guši, to bi trebalo da bude dovoljno uverljiv simptom da se javi lekaru. Sve novo što pacijent oseća u grudima, slabost ili intolerancija na napor, takođe su znaci koje ne treba zanemarivati.

 

Da li je infarkt srca nasledan?

– Nasleđuje se neka gentika koju ne možemo potpuno da definišemo, ali je dopunjujemo načinom ponašanja. Ako se naslednost neguje sa aspekta dobrih životnih navika onda će ekspresija onoga što je zapisano u genima biti manja nego ako se ponašamo rizično. To znači da ako su nečiji otac ili majka imali infarkt, a njihovi potomci vode računa o tome, vrlo je moguće da će izbeći tu zamku, neće im se infarkt desiti u 45. nego će, možda živeti i 90 godina.

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna.1.html

© 2017 - Bormedic

   +381 30 42 60 77 +381 63 46 01 34